Tekst koji me nije ostavio ravnodusnom.
Познајем једну велику каријеристкињу, мајку 3 деце, 25 година у браку, срећну и задовољну жену, ево чека синове да пожени. Било је током њене каријере много успона и падова што са мужем што са децом, али она као једна мудра жена умела је да изрони као победник Богојављенског крста са истим таквим крстом у руци , верујући у ону ''Једном за цео живот''. Тако је та храбра каријеристкиња чувала, неговала, крпила поцепано, лепила сломљено, подгрејавала охлађено.
Морам рећи, жртвовала се за своја четири мушкарца, али није себе унесрећила, јер није имала иделане снове о животу и поред свега није сама себи бивала довољна. Увек је желела да иде даље, мимо себе да изађе, да осети другу душу која дише њеним ритмом, да створи живот, то чудо природе. Створили су три живота, три сокола, три домаћина. Ај, колико је ова каријеристкиња добро донела Србији.
Свесна је она чињенице да су њена деца само њена срећа, али је исто тако свесна да су радост будућности. Некад су веселили комшилук несташлуцима, а њу и супруга каткад и нервирали. Али данас, када су храбри момци, стасали за женидбу, мајка зна да је дала све да ова земља данас не буде мања за те три главе, за те три душе, за та три чиста срца.
Понос је изградити овакву каријеру, а уистину далеко је теже него ли пословну.
Нема коментара:
Постави коментар