Šta znači dobro roditeljstvo?

Ne postoje savršeni roditelji, a ono što smo naučili i poneli iz kuće prilično nas određuje. O tome na koji način možemo da promenimo stečeno kućno vaspitanje 

Način na koji vaspitavamo svoju decu u velikoj meri zavisi od našeg ličnog odnosa prema načinu vaspitanja koji su primenjivali naši roditelji: svako od nas iz svoje primarne porodice nosi pozitivne ili negativno obojene impresije i sećanja u vezi sa vaspitanjem i u odnosu na tu emotivnu crtu sećanja donosimo odluku kakvi ćemo biti kao roditelji. Na primer, osoba koja je svog oca doživljavala kao izuzetno strogog u odnosu prema deci, ali ima pozitivan stav prema ocu, često donese odluku da je dobro biti strog roditelj. U istoj situaciji osoba koja ima negativan stav prema strogom ocu odlučuje da nikada prema svojoj deci neće biti stroga jer misli da će to doneti više štete nego koristi. Danas su nam dostupne (internet, self-help priručnici) brojne informacije o roditeljstvu, različitim stilovima vaspitanja, tome na koji način treba hvaliti i kritikovati dete i kako treba reagovati u različitim situacijama, a sve one mogu biti veoma korisne ukoliko ih na pravi način shvatimo - to znači ne doslovno ili bukvalno, već kao jedan od mogućih načina da postupimo u određenim situacijama.

Ukoliko se ne slažemo sa načinom vaspitanja na koji su nas vaspitavali naši roditelji, mi smo najčešće protivnici na rečima, deklarativno, a realna situacija je mnogo kompleksnija. Deca najviše uče po principu takozvanog učenja po modelu: pamtimo ono što vidimo, reagujemo onako kako smo naučili i videli da naši roditelji reaguju u sličnim situacijama, izražavamo emocije na one načine na koji su ih oni iskazivali. Učenje po modelu moćno je sredstvo oblikovanja, ali je veliki problem što roditelji nisu u dovoljnoj meri svesni toga. Takvi su primeri kada otac koji drži cigaretu u rukama objašnjava sinu kako je pušenje veoma štetno, majka viče na svoju ćerku i govori joj da ne sme da bude agresivna prema svom mlađem bratu, roditelji poručuju deci da se sve može rešiti razgovorom, a oni uopšte ne komuniciraju… To su samo neke od situacija gde deca nesvesno uče ono što vide na konkretnom nivou, i u odnosu na to viđeno formiraju ponašanje, načine emocionalnog reagovanja, ispoljavanja emocija, socijalne veštine. Zato treba naglasiti kako se možemo otresti načina na koji su nas vaspitavali naši roditelji, ali pod uslovom da uočimo šta nam se ne sviđa i jasno definišemo kako bismo se drugačije mogli ponašati.

 * preuzeto sa

http://www.story.rs/