KULTURA VASPITANJA

       Moderna shvatanja vaspitanja razlikuju se u zavisnosti od kulturnog miljea, podneblja gde deca odrastaju, a i u dostupnoj literaturi zastupljena su različita mišljenja autora. Mislim da je takva situacija prilično konfuzna za roditelje koji sa mnogo entuzijazma prionu na izučavanje priručnika zadobro roditeljstvo, a kada shvate koliko se teorija i praksa razlikuju, postaju nesigurni. Sve to predstavlja plodno tle za decu koja mogu da iskoriste terenza manipulaciju. Najbitnije je stalno imati na umu cilj odgajanja i vaspitavanja dece - osposobiti ih i pripremiti da brinu sama o sebi i da, kada za to dođe vreme, samostalno žive u okruženju sa drugim ljudima. Manje je bitan način na koji ćemo taj cilj ostvariti. Vaspitanje se definiše kao kombinacija discipline i ljubavi.

  

Ne postoje laki recepti za odgajanje i vaspitanje dece. Bilo koji ekstrem nije poželjan: preterana popustljivost ima za posledicu decu bez radnih navika, sa niskom tolerancijom na frustraciju, razmaženu, često nezadovoljnu, depresivnu, agresivnu, sebe i svet oko sebe vide pesimistično imaju manjak samopouzdanja i nedostaju im životni ciljevi kao pokretači. Drugi ekstrem jeste porodica sa krutom strukturom gde se deci ostavlja malo prostora da otkriju ko su, šta žele i mogu da urade ili postanu. Ovakva deca, kada odrastu, nalaze partnere koji njima manipulišu ili pak odlučuju da nastave krug nasilja, pa od žrtve postaju zlostavljači. Zlatna sredina je takozvana porodica sa osloncem gde postoje jasne granice između članova i funkcija koje oni u njoj imaju, ali u isto vreme i porodice u kojoj roditelji svojim primerom pokazuju deci poštovanje, uče ih šta znači ljubav i saosećanje prema sebi i drugima, kako prepoznati problem i rešiti ga i kako slušati druge i biti saslušan. Roditelji u porodici sa osloncem obezbeđuju doslednost i čvrstinu, ali i smirenost koja je deci neophodna za rast i razvoj. Recepti za dobro roditeljstvo se ne propisuju, već ih na neki način sami kreiramo i stvaramo. Svako iz svoje primarne porodice ponese i funkcionalne i disfunkcionalne obrasce ponašanja, a ključno je ono šta ćemo uraditi sa njima - korisne stvari vredelo bi zadržati, manje korisne modifikovati i prilagoditi svojoj deci. Niko nije odrastao u idealnoj porodici, niti je imao ili ima savršene roditelje ili staratelje. Svako treba da prihvati i sebe i druge sa svim manama i vrlinama.

* preuzeto sa 

http://www.story.rs/art-of-living/psihologija