Laz te kosta tvoga JA, Istina mozda tek srece…

Sve što čovek čini, čini pokrenut nekim motivom.

mozda nije realno, ali je sve moguce

Laž može delovati kao rešenje u situacijama kada se čovek suočava sa svojim greškama i pogrešnim izborima. Laganjem drugih osoba pokušava da zadovolji određene lične potrebe, izmišljenim  pričama  veliča sebe uglavnom radi  povećanja samopouzdanja i potrebe za prihvatanjem i poštovanjem.

Svaki dan čujemo ili izgovorimo po neku „sitnu laž“

Pored „belih laži“ koriste se i “ ne tako bele “ lazi kojima se manipulise.  Posledice manipulacija mogu biti velike i ostaviti teške posledice.

Ljudi se svesno odlučuju za laž, ali nesvesno se uvek rukovodi istinom.

Mozda nije realno, ali je moguce i zato oprez da ne izgubite ono najvrednije u coveku-poverenje, kazu “ tesko se stice, a izgubi za tren“

Razumevanje i nerazumevanje onih oko nas

Vas put je samo vas

Ponekad ljudi oko nas nece ili ne mogu razumeti put koji smo izabrali za sebe i kojim koracamo. Kako kazu i to je u redu, ne moraju razumeti, to nije do njih. Nase odluke i trebaju biti samo nase i izbore koje pravimo treba da poticu od nasih zelja, ne iz strahova. Setite se deteta i njegovog osmeha na pitanje sta ono zeli  i neka vam ta slika bude pred ocima dok pravite izbore. Odrastao covek se obicno namrsti na isto pitanje, jer strahovi su mu kocnice. Kazu da svako cuje ono sto razume i to je i te kako tacno, za dete su zelje prve na listi razmisljanja i ono to i cuje, za odraslog coveka to su problemi –> strahovi–>uslovljeni izbori–>neodlucnost, tako da i ne cuje ono sta TI zelis, vec ga u letu pretvara u sta TI mozes.

vas put je samo vas

Nazalost pod ovu kategoriju spada skoro pa svaki odrastao covek, mada ima i onih koji su negde duboko u sebi sacuvali delic deteta u sebi i kod njih se prepoznaje onaj razoruzavajuci osmeh. Zato povratite secanjem zaboravljeno dete i birajte put vodjen mozda zaturenih zelja, i ne brinite ako vas ne razumeju ili zameraju to je Vas i samo Vas izbor !

Strpljenje: snaga, a ne slabost

Strpljenje je sposobnost da se nešto čeka i ako je nemamo mogu u svakom od nas da izazovu bol, patnju, uznemirenost.

Suprotnost  strpljenju je nestrpljenje. Nestrpljenje je nedostatak samokontrole

Dakle, strpljenje je snaga, ne slabost !

Srpljenje možemo opisati i kao sponu između naših impulsa i našeg svesnog izbora. Naša nekontrolisana reagovanja nam uglavnom donesu više štete nego koristi. Kada bi mogli da sačekamo sa svojom reakcijom makar samo nekoliko sekundi, mnogo toga bi bilo sigurno drugacije. Izbegli bismo sukobe, sačuvali ili popravili mnoge odnose i očuvali svoje zdravlje.

Ova sposobnost zahteva unutrašnju snagu i unutrašnji mir.

Kako?

Strpljenje  se uči , vežba. Poznato je da svaka akcija izaziva reakciju. E, u tom grmu lezi zec  Tu nastupa strpljenje, trenutak da sacekamo, neodreagujemo, razmislimo dok se informacija ili dogadjaj pred nama ne slegne u nama samima. Tako se izbegava spontana reakcija i vezba strpljenje. Ponekad to zahteva duzi vremenski interval od sekunde ili minute, ali isplati se cak i ako je citav sat ili dan u pitanju. Kada se dovoljno vezba( probajte na sitnicama) tada mogu da prodju i dani..

Ne verujete mi? Isprobajte, bicete mi zahvalni 

Emocionalni potresi mogu kad-tad da te stignu..

O stresu se mnogo priča.

Život bez stresa nije moguć i LIČNI DOŽIVLJAJ, ta lična perspektiva je od presudnog značaja, kakav je naš odnos prema tom događaju.

Stres protiv koga se borimo traje kratko i dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim, a velikim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje (“osedeo je/propao preko noći“). Za stres su karakteristična nezdrava negativna osećanja (anksioznost, bes, depresivnost…).

Postoji i koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva, zapravo, pomaže da u neke aktivnosti unesemo i emociju. Aktivnosti koje obavljamo bez osećanja, ravnodušno, obično ne obavljamo na dovoljno dobar način ili krajnji rezultat nije ono što mi možemo. Zdrava emocija, i pozitivna i negativna, je uvek pokretačka snaga.

Emocionalni simptomi stresa su nezdrave negativne emocije, koje nose sa sobom psihičku patnju i samoporažavajuće ponašanje. Emocionalni simptomi opisuju se kao napetost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, nesigurnost ili depresivnost.

Nezdrava negativna emocija: preterana upotreba alkohola („pijem da zaboravim“), zloupotreba psihoaktivnih supstanci i lekova, preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje, odlaganje da se urade poslovi za koje je korisno da budu urađeni odmah.

Neka su ponašajna manifestacija psihičke patnje (nesanica, gubitak apetita), a veoma česta su samoporažavajuća ponašanja u socijalnoj sferi: iniciranje konflikata i agresija (verbalna ili fizička), pasivno ponašanje ili  socijalna izolacija.  Mentalne blokade (prazna glava), teškoće u donošenju odluka, impulsivno donošenje odluka (“dum-dum“, često kod depresivnosti, predstavlja pokušaj da se problem reši odmah, bez promišljanja o mogućim boljim rešenjima), slaba koncentracija, zaboravnost…

 Simptomi stresa kao  telesna patnja cesto se prvo opaze, jasni su, ali se pogrešno tumače. Pripisuju se drugim oboljenjima ili pojavama (promena vremena, pao mi je šećer, nešto sam loše pojeo) ili minimiziraju. Najčešće se javljaju kao ukočenost mišića vrata, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, stezanje u grudima ili lupanje srca, poremećaj u radu creva (češće proliv nego zatvor), povišen krvni pritisak, stalni umor…Simptomi stresa mogu varirati od dana do dana ili u toku samog dana. Nekada je osoba svesna samo jednog, a nekada je preplavljena brojnim fiziološkim simptomima i ima izražene simptome psihičke patnje. Obično su simptomi nejasni i osoba ih pogrešno tumači (nervoza, loš dan, mnogo kafe).

Problemi u životu su, kako neizbežni, tako i neophodni da bi osoba rasla i razvijala se u psihološkom smislu (po principu „Ono što te ne ubije, to te ojača“). Međutim,  kada je dejstvo stresora ugrožavajuće po fizičko i psihičko zdravlje osobe neophodna je borba protiv stresa, jer se prethodni princip u tom slučaju menja u „Ono što te ne ubije, to te osakati“

(štetni stres) može biti:

1. Akutni: traje nekoliko dana, povodi su različiti (konflikti, gubitak nekog dobra ili neuspeh u ostvarivanju nekog bitnog cilja, kratki rokovi za završetak nekog zadatka). Simptomi su vrlo intenzivni, pogotovo oni koji ukazuju na telesnu patnju. Retko daje posledice po zdravlje.

2. Hronični: traje dugo, mesecima ili godinama i zato se teško prepoznaje. Osoba ima utisak da je oduvek bilo tako, da se uvek tako osećala i da je to sastavni deo nje („Ja sam takva“). Povodi su najčešće vezani za velike zahteve na poslu, tešku bolest ili porodične probleme. Simptomi su niskog intenziteta, ali kako dugo traju mogu ozbiljno da naruše zdravlje i dovedu do neke od psihosomatskih bolesti.

Polupuna ili poluprazna casa

Mali cas iz psihologije.

Psiholog je hodao po sobi punoj studenata dok je pričao o stres menadžmentu. Potom je podigao čašu vode, i svako je očekivao uobičajeno pitanje da li je čaša poluprazna ili polupuna. Umesto toga, s osmehom na licu, on je upitao: „Kolika je teška ova čaša vode?“
Odgovori su se kretali od 200 do 300 grama.
On je odgovorio: „Apsolutna težina nije bitna. Sve zavisi koliko dugo ću je držati. Ako je držim minut, to će biti veoma lako. Ako je držim sat vremena, imaću mali bol u ruci. Ako je držim ceo dan, verovatno ću paralizovati svoju ruku. U svakom slučaju, težina stakla se ne menja, ali što je više držite ona postaje teža. Brige i stres sa kojim se susrećemo u životu su kao čaša vode. Mislite o njima kratko vreme i ništa se neće desiti. Mislite o njima malo duže i brige će početi da bole, a ako mislite o njima ceo dan, one će vas paralizovati i nećete biti u stanju da uradite bilo šta produktivno.“
Veoma je važno zaboraviti na probleme ukoliko postoje, jer se oni neće rešiti brigom. Što ranije u toku dana uspete da prestanete da stresirate telo, to bolje. Nemojte da kročite u veče i u san sa brigama. Spustite čašu vode što je ranije moguće.

Kako pomoci samom sebi

Većini ljudi nisu potrebni neprijatelji jer su sami sebi veći neprijatelji od bilo koga. Stvari koje sami sebi radimo i posledice naših autodestruktivnih misli mogu učiniti više štete od bilo kojeg neprijatelja kog mislimo da imamo. Autodestruktivnost je deo svakodnevice, sadržana u malim stvarima, sitnicama, navikama.

Sputavamo sebe, sprečavamo sopstveni razvoj, zatvaramo se u naše male zlatne kaveze koje smo sami sebi sagradili i uveravamo sebe da tako treba. 

Autodestruktivnost je u sputavanju sebe, svakodnevnom i temeljnom. U tome da krijemo ono što jesmo, u strahu od onoga što jesmo.

I tako sve počinje…To ponašanje je često oblik samokažnjavanja, koje je odgovor na lične neuspehe,  može (mada i ne mora) biti povezano sa osećanjima mržnje prema sebi i generalno niskim samopouzdanjem, kao i lošim mišljenjem o sebi generalno. Autodestruktivno ponašanje takođe se pokazuje i u nesvesnim pokušajima da oteramo ljude od sebe i ovaj mehanizam se veoma često koristi za prekidanje emotivnih veza.

stetna istina i korisne lazi

Kako pomoci sebi i osloboditi se kandzi autodestruktivnosti?

Dovoljan razlog za zabrinutost nastaje onda kada shvatite da vas to ometa u svakodnevnom životu, razvoju i rastu, komunikaciji sa ljudima, zapravo svemu onom što vas čini srećnim, zadovoljnim i što vam pruža osećaj da vaš život ima svrhu i smisao.

Rasclanite glasno i jasno, sami sa sobom, sta je to sto Vas vuce ka dnu i zasto.