Emocionalni potresi mogu kad-tad da te stignu..

O stresu se mnogo priča.

Život bez stresa nije moguć i LIČNI DOŽIVLJAJ, ta lična perspektiva je od presudnog značaja, kakav je naš odnos prema tom događaju.

Stres protiv koga se borimo traje kratko i dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim, a velikim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje (“osedeo je/propao preko noći“). Za stres su karakteristična nezdrava negativna osećanja (anksioznost, bes, depresivnost…).

Postoji i koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva, zapravo, pomaže da u neke aktivnosti unesemo i emociju. Aktivnosti koje obavljamo bez osećanja, ravnodušno, obično ne obavljamo na dovoljno dobar način ili krajnji rezultat nije ono što mi možemo. Zdrava emocija, i pozitivna i negativna, je uvek pokretačka snaga.

Emocionalni simptomi stresa su nezdrave negativne emocije, koje nose sa sobom psihičku patnju i samoporažavajuće ponašanje. Emocionalni simptomi opisuju se kao napetost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, nesigurnost ili depresivnost.

Nezdrava negativna emocija: preterana upotreba alkohola („pijem da zaboravim“), zloupotreba psihoaktivnih supstanci i lekova, preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje, odlaganje da se urade poslovi za koje je korisno da budu urađeni odmah.

Neka su ponašajna manifestacija psihičke patnje (nesanica, gubitak apetita), a veoma česta su samoporažavajuća ponašanja u socijalnoj sferi: iniciranje konflikata i agresija (verbalna ili fizička), pasivno ponašanje ili  socijalna izolacija.  Mentalne blokade (prazna glava), teškoće u donošenju odluka, impulsivno donošenje odluka (“dum-dum“, često kod depresivnosti, predstavlja pokušaj da se problem reši odmah, bez promišljanja o mogućim boljim rešenjima), slaba koncentracija, zaboravnost…

 Simptomi stresa kao  telesna patnja cesto se prvo opaze, jasni su, ali se pogrešno tumače. Pripisuju se drugim oboljenjima ili pojavama (promena vremena, pao mi je šećer, nešto sam loše pojeo) ili minimiziraju. Najčešće se javljaju kao ukočenost mišića vrata, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, stezanje u grudima ili lupanje srca, poremećaj u radu creva (češće proliv nego zatvor), povišen krvni pritisak, stalni umor…Simptomi stresa mogu varirati od dana do dana ili u toku samog dana. Nekada je osoba svesna samo jednog, a nekada je preplavljena brojnim fiziološkim simptomima i ima izražene simptome psihičke patnje. Obično su simptomi nejasni i osoba ih pogrešno tumači (nervoza, loš dan, mnogo kafe).

Problemi u životu su, kako neizbežni, tako i neophodni da bi osoba rasla i razvijala se u psihološkom smislu (po principu „Ono što te ne ubije, to te ojača“). Međutim,  kada je dejstvo stresora ugrožavajuće po fizičko i psihičko zdravlje osobe neophodna je borba protiv stresa, jer se prethodni princip u tom slučaju menja u „Ono što te ne ubije, to te osakati“

(štetni stres) može biti:

1. Akutni: traje nekoliko dana, povodi su različiti (konflikti, gubitak nekog dobra ili neuspeh u ostvarivanju nekog bitnog cilja, kratki rokovi za završetak nekog zadatka). Simptomi su vrlo intenzivni, pogotovo oni koji ukazuju na telesnu patnju. Retko daje posledice po zdravlje.

2. Hronični: traje dugo, mesecima ili godinama i zato se teško prepoznaje. Osoba ima utisak da je oduvek bilo tako, da se uvek tako osećala i da je to sastavni deo nje („Ja sam takva“). Povodi su najčešće vezani za velike zahteve na poslu, tešku bolest ili porodične probleme. Simptomi su niskog intenziteta, ali kako dugo traju mogu ozbiljno da naruše zdravlje i dovedu do neke od psihosomatskih bolesti.