Preuzeti tekst / procitajte
U Nemačkoj u jednom gradiću legalno funkcioniše deset zoo–bordela.
U Americi se sprovode izbori lepote među transvestitima – dečacima od 6 godina.
U Kanadi su legalizovani eksperimenti na deci: sterilizacija, lobotomija.
U Švajcarskoj je 30.000 dece oduzeto tradicionalnim roditeljima i već predano istopolnim.
U Norveškoj će se u školskom programu za prvake pojaviti predmet “Incest”. U Kanadi je pedofilija službeno priznata seksualna orijentacija. U Francuskoj su ove godine u svim školama zamenili “dečake” i “devojčice”.
U Holandiji legalno postoji stranka pedofila, a takođe je prisutna i infantofilija, onosno odnosi s novorođenima.
U oktobru ove godine u Moskvi održana je konferencija pod nazivom “Uništenje porodice i pola novim svetskim poretkom”. Konferenciju je organizovao ruski “Hrišćanski preporod” (“Hristianskoe vozroždenie”) u saradnji sa međunarodnim pokretom koji objedinjuje ruske porodice iz više od 30 zemalja pod nazivom “Ruske majke” (“Russkie materi”). Glavna gošća konferencije bila je Irina Berset, Ruskinja koja je 45 godina živela u Norveškoj i koja je, nakon što joj je norveški sud oduzeo decu jer nije bila tolerantna na pedofiliju, potrošila godine istražujući i skupljajući dokumentaciju i razna svedočanstva kako bi ruskoj tradicionalnoj javnosti prikazala koji je pravi cilj Novoga svetskog poretka u odnosu na porodicu.
U nastavku možete pročitati ceo govor Irine M. Bergset koja se svim snagama suprotstavlja Novom svetskom poretku i njegovim nehumanim planovima.
“Dobar dan,
Zovem Irina Bergset.
Ja sam danas ovde da bih svedočila o toj kugi trećeg milenijuma, s kojom se susrela moja porodica na Zapadu. I ne samo moja porodica lično. Danas, međunarodna organizacija ruskih roditelja – majki, očeva, deda i baba pod nazivom – “Ruske majke”, objedinjuje porodice iz više od 30 zemalja sveta, koje su postradale od nasilnog razdvajanja od rođene dece u inostranstvu. Te porodice i jesu živi svedoci toga šta se događa sa ruskom decom izvan Rusije.
Sakupljam svedočanstva i dokumente na tu temu poslednje dve godine. Za to vreme, na raznim jezicima sveta, meni su slali publikacije zapadnih medija, video–svedočanstva, TV–reportaže, filmove, knjige, naučna istraživanja. Sabravši ta dokumenta, ja ću vam u sažetom vidu reći kako se vrši uništenje porodice i pola na zapadu.
Moj zadatak nije bio da ocenjujem to što se tamo događa. Ja sam se samo trudila da skupim činjenice, dokumente i svedočanstva s jednim jedinstvenim ciljem da privučem pažnju javnosti u Rusiji i ostatku hrišćanskog sveta, ruskih naučnika i specijalista, istoričara, sociologa, teologa, kriminalista, politikologa, psihologa i dr. Takođe, želim da privučem i vašu pažnju, uvaženi gosti današnje konferencije, i upozoriti vas o činjenici da je ceo svet danas obuhvaćen idejom uništenja prirodnog pola i idejom uništenja porodice.
Počnimo ispočetka. Meni je lično policija Norveške pod pretnjom pištoljima, odvela u zarobljeništvo moja dva rođena sina. U moj stan u Norveškoj 8. aprila 2011. upala su dva saradnika socijalne službe i dva policajca. Ti službenici oteli su moju decu i odveli ih na, od mene, sakrivenu adresu. Spasli su ih od roditelja, od mene. Zašto?
Ja znam zašto. Radi se o tome što sam se dan pre tog događaja obratila policijskoj stanici u selu gde živimo sa pritužbom na to da su norveški građani s mojim mlađim četvorogodišnjim sinom, kako mi se tada činilo, vršili nezakonite bludne radnje . Sud Norveške me je tada proglasio netolerantnom ženom prema norveškom moralu. I zato su mi oduzeli decu. Decu su predali tolerantnijim roditeljima br. 3 i 4. Ti iznajmljeni roditelji nisu imali ništa protiv da se mojoj deci u norveškom vrtiću i školi predaju osnove netradicionalnih telesnih odnosa.
Kažete da je to nemoguće? Ja takođe tada nisam znala, ali sada znam, da se u Norveškoj već mnogo godina realizuje državni program promene dece iz običnih dečaka i devojčica u druge osobe.
Kakve? To je pitanje nad pitanjima. Sa tačke gledišta prostog Rusa. postoje samo dva prirodna pola – muški i ženski. Je li tako? Ali, sva nesreća je u tome što je za sav ostali zapadni svet taj pogled davno zastareo. Novi moderni psiholozi, sociolozi pa čak i psihijatri prodaju lažnu ideju da prirodni pol uopšte ne postoji i nikad nije ni postojao. Govore kako je to samo jedna od velikih hrišćanskih zabluda. Neljudi tvrde da ustvari polova ima mnogo više. Prvo je bilo rečeno kako tih polova ima 6 ili 7. Ali sada, ta je brojka porasla nekoliko puta i broji oko 20 raznih polova. Ludilo, kažete?
Ne. To je realna druga ideologija. I ta druga ideologija je sastavljena na paradigmi ne prirodnog i normalnog, već nekog “neprirodnog” socijalnog pola. To jest, ona je napravljena na ideji da pol, ne samo da se može menjati već se i menja isključivo iz nekih čisto socijalnih razloga ili socijalnih uloga. Autori ideje velikog broja polova bili su izopačenici. Svaki novi pol oni su počeli povezivati sa drugim vidom izopačenosti. Prosto govoreći, izopačenici su predstavili ideju da se pol određuje prema objektu sa kojim se vrši telesni odnos. Izopačenici su reč “pol” zamenili seksualnom orijentacijom.
Ako je izopačenik seksualno orijentisan na decu, to je njegov pol “pedofil”. Ako je izopačenik seksualno orijentisan na životinje to je njegov pol “zoofil”. Tako to izgleda u grubo. Postoje među izopaćenicima oni koji su odmah orjentisani i na decu i na životinje. Takve osobe su sami izopačenici nazvali kvir, što znaći uvrnut ili izopačen .
Da se ne bi mešalo sa tradicionalnim polovima, izopačenici su rešili da samu reč “pol” proglase kao “zastarelu” i tako je pošalju na đubrište istorije. Socijalni stručnjaci pojačali su uništenje pola u zapadnoj kulturi nadgrobnim spomenikom, na kome su napisali novi izraz gender. Osim toga, u engleskom jeziku reč gender još označava potpuno i kategoriju “roda”: muški rod, ženski rod i srednji rod.
I eto, ti sotonski “genderi” počeli su se množiti danonoćno i danas ih ima na hiljade. U početku su potrošili 20-30 godina na to da bi usadili u svest čovečanstva i u celokupnoj zapadnoj kulturi, zapadnoj muzici, zapadnoj književnosti i zapadnoj umetnosti da su “muškarci” i “žene” izumrli kao dinosaurusi, a tamo postoje samo “gej”, “lezbijke”, “biseksualci”, “transvestiti” i “transgenderi”. Usput, pod parolom “prava čoveka na izopačenost” – prirodni pol prestao je da se zove prirodnim i normalnim.
Na taj način proizvedena je “lingvistička čistka”, uništenje nas – “muškaraca” i “žena” iz kulturne sredine. Zato nije ni čudo što su se tradicionalni “muškarci” i “žene” u zapadnom svetu, postepeno počeli posmatrati kao rudimenti, ostaci starog, zastarela klasa ljudi “druge vrste”.
Znate li kako nas normalne ljude nazivaju na zapadu? Već odavno se reč “prirodno” za sve nas se ne koristi. Umesto njega ubačena je druga reč – “strejt” (straight), što znači doslovno – “pravi”. To jest, vi i ja smo “strejteri”. Šta je to? Ništa. Praznina. “Strejt” je zbir zvukova koji ništa ne znače, bez ikakvog smisla, bez korena, bez materijalnog ekvivalenta. Danas se može zaključiti da se to izveštačeno lingvističko izbacivanje prirodnog pola u zapadnom svetu izvršava i da će uskoro biti završeno.
Moji zaključci proizlaze iz realnosti. U tolerantnoj Evropi, u Kanadi, SAD–u, Novom Zelandu, Australiji, ako budete morali izraziti svoju seksualnu orijentaciju (na primer u bračnoj agenciji) predložiće vam da postavite kvačicu u polje: “strejter”, “gej”, “lezbijka”, “biseksualac”, “transvestit” ili “transgender”. Danas bismo mi trebali staviti kvačicu u polje “strejter”. I ja i vi. Mi shvatamo da nismo nikakvi “strejteri”, mi smo muškarci i žene. Ali nas i vas tamo nema. Nas su očistili. Lingvistički. Uništili. Satrli. Otpisali…
Uništenje prirodnog pola na lingvističkoj nivou – to je bio prvi korak zapada. Drugi korak zapada je uništenje prirodnog pola u ličnim dokumentima. Da, da. Multitolerantni zapadnjaci su napravili drugi korak za izbacivanje prirodnog pola iz svih ličnih dokumenata. A pre svega iz pasoša. Do nekoliko godina unazad niko u Rusiji nije primetio kako je u Australiji i Novom Zelandu, kao probni svetski projekat bio uveden treći pol . Šta je to? Do tog trenutka u pasošu, u polju “pol”, bile su samo dve mogućnosti – “muški” i “ženski” pol , tj. bila su dva polja i u jednom od njih je stajala oznaka. A sada ima tri kvadrata. Treći kvadrat obeležen je (latiničnim) slovom “H”.
Taj treći pol su, osim u navedene dve države, uveli na Tajlandu, a od 1. novembra 2013. to treće polje se pojavljuje u pasošima prvo Nemačke, a zatim ubrzo i u zemljama svih drugih država Evrozone. Nakon toga će u vrlo kratkom roku, to polje “H” pola potpuno izbaciti naš i vaš prirodni pol iz lične dokumentacije na celom Zapadu.
Prvo će svi izopačenici biti zapisani u trećem polju “H”. Međutim, oni neće biti zadovoljni samo time što u pasošu stoji apstraktno slovo “H”. I onda će izopačenici svih vrsta zavikati na ceo svet o svojim tkz. “pravima čoveka” zbog svog slova, svoje seksualne orijentacije. I onda će se u trećem polju naći slova “l”, “g” , “b”, “t”, a zatim i drugih “grupa” seksualne orijentacije, koje se množe ne dnevno, nego satima. Naše i vaše kvadratiće “m” i “ž” jednog dana će potpuno izbaciti iz upotrebe. Ili će oni sami nestati kao nepotrebni. Ili će ih izbaciti iz bilo kojeg drugog razloga. Nije bitan scenario, bitan je kraj – uništenje našeg i vašeg prirodnog pola iz ličnih dokumenata.
Treći ciklus uništenja pola je fizička ravan. Zapad napada našu decu, trudeći se da im usadi netradicionalnu orijentaciju od rođenja. Ako roditelji nisu pokorni i protive se tome, zapad je smislio odstranjenje roditelja iz procesa vaspitanja potomstva. Oduzimanje dece u modernoj Evropi i po celom zapadu sada je rešeno tako da se obavlja odmah od dana rođenja. Pomoću te jedinstvene kazne, prisilne predaje potomstva državi – likvidirana je kategorija roditelja i uništena je porodica kao stub društva.
Sada funkciju vaspitanja dece preuzimaju osobe tolerantne na izopačenosti. Na zapadu su napravljeni posebni programi u tom pravcu za jaslice, vrtiće, škole i univerzitet. Čudićete se, ali napisana je i predstavljena nova dečija književnost tolerantna na izopačenosti. Ona je osmišljena za sve uzraste: od nula do jedne godine , od jedne godine do dve, od dve do četiri, od četiri do šest, itd.
U decembru 2012. godine, istaknute feministkinje u Evropskom parlamentu dale su predlog za izglasavanje zakona koji zabranjuje svu klasičnu dečiju književnost u Evropi. Takva književna inkvizicija samo što nije uvedena. Istina, nedostajalo im je samo nekoliko glasova pri glasanju u Evroparlamentu da neoinkvizitori već tada pobede. Ali zato su u Francuskoj već uspeli. Tamo sada potpuno legalno prvačići u školi uče novu prozu: “Tata nosi haljinu”. Ta knjiga je svojevrsna francuska azbuka homoseksualnosti. On priča deci o tome da Maša nije devojčica , a Vasja – nije dečak .
O svemu ovome sam prvi put saznala iz pisama Rusa koji žive u Australiji, Švajcarskoj, Novom Zelandu, SAD, Kanadi ili u Evropi. Ruski roditelji u svojim pismima opisuju, s gledišta ruskog čoveka, činjenice i pojave savremenog zapada.
Evo nekoliko kratkih citata iz pisama:
“U Norveškoj deci u jaslicama čitaju bajke o princu koji se zaljubio u kralja.”
“U Švajcarskoj dečake treba dovoditi u vrtiće u haljinama.”
“U Danskoj na stubovima stoje oglasi: ‘Iznajmljuje se konj za intimne odnose’.”
“U Nemačkoj u jednom gradiću legalno funkcioniše deset zoo–bordela.
”
“U Americi se sprovode izbori lepote među transvestitima – dečacima od 6 godina.”
“U Kanadi su legalizovani eksperimenti na deci: sterilizacija, lobotomija.”
“U Švajcarskoj je 30.000 dece oduzeto tradicionalnim roditeljima i već predano istopolnim.
”
“U Norveškoj će se u školskom programu za prvake pojaviti predmet ‘Incest’.”
“U Kanadi je pedofilija službeno priznata seksualna orijentacija.”
“U Francuskoj su ove godine u svim školama zamenili ‘dečake’ i ‘devojčice’.
”
“U Holandiji legalno postoji stranka pedofila, a takođe je prisutna i infantofilija, onosno odnosi s novorođenima.”
U poslednje svedočanstvo ne može se poverovati bez dokaza. Zato smo to proverili i na holandskom jeziku našli mnoštvo novinskih materijala i TV emisija o krivičnom procesu koji je privukao najviše pažnje 2012./13. godine.
Radi se o tome da je jedan holandski homoseksualac koji je živeo u istopolnim braku silovao preko stotinu dece. Njegova najmlađa žrtva imala je samo 9 dana od rođenja. A najstarija dve i po godine. Dobro ste čuli, reč je o novorođenčadi i maloj deci. O masovnoj rasprostanjenosti infantofilije u Evrozoni govori činjenica koja je preneta u mnogim medijima, čak i na ruskom jeziku – da su kod tog uhvaćenog infantofila našli gigantske količine neuništenih foto i video materijala. Ali, ono što je još više poražavajuće – tu decu nije niko zaštitio. U Holandiji je porodica odavno uništena. Roditelji te dece, po zakonima Evrope, nisu imali nikakvo pravo da svedoče o nasilju nad svojom decom zato što holandski sud nije bio sklon da to zverstvo nazove aktom “nasilja”. Jer se sve te žrtve – odojčad, nisu nikad ni na koji način protivile. Došlo je čak do toga da su stručnjaci ustvrdili da je uzrok toga što se dogodilo “hiperseksualnost” tog homoseksualnog amoralnog subjekta.
Ma koliko vam neverovatno to sada zvuči, sve su to činjenice. I sve to možete sami pronaći ako u Gugl pretraživač unesete pojmove “zver infantofil” i slično. Ova “interesovanja” najviše su rasprostranjena među ženama. Da, da, dobro ste čuli. Pedofilija, incestofilija i infantofilija – to su i ženski poroci savremenog zapada.
Naime, ruski roditelji koji danas žive na zapadu na udaru su globalne svetske politike. Njihova svedočanstva govore o namernom uništenju tradicionalne porodice, tradicionalnih vrednosti, a takođe i o prinudnoj promeni pola kod dece – to je upozorenje za Rusiju i ostatak hrišćanskog sveta. Ja sam pobegla iz Norveške čim sam mogla. Morala sam ostaviti sve: stan, dom, auto, imovinu i sve lične stvari stečene tokom 45 godina života. Od dvojice sinova uspela sam spasiti samo jednog. Drugog mog sina sada kriju u šumama Norveške na tajnoj adresi. Tajnoj za majku, za mene .
Kako i sledi iz zakona savremene Evrope, tradicionalna majka danas “neprijatelj je broj jedan” za svako dete. Upravo zato su svi sudovi, uključujući i Viši sud Norveške, ustanovili da lišavaju mene, majku, svih kontakata sa rođenim sinom, oduzetim u Norveškoj. To jest, netolerantinima, kako nas nazivaju, danas je zabranjeno apsolutno sve: prepiska, čestitke, telefonski razgovori, čak i skajp. Netolerantni čak nemaju ljudska prava. Nikakva.
Već dve godine nemam ni vesti od svog sina. Kada su ga odveli pod cevima pištolja u zarobljeništvo, moj Miša imao je samo četiri godine. U tom pedofilnom zarobljeništvu je već dve godine. To jest, on sad ima već 6 godina. On je u Norveškoj išao u vrtić gde su mu negovateljice lezbijke čitale bajke o gejevima i transvestitima. A ove godine je krenuo u norvešku školu. Tamo ga učitelji homoseksualci obučavaju azbuci ljubavi na času pod nazivom “Incest”. I to je sve čista istina, nije san i nije horor film.
Samo na minutu, molim vas, zamislite da se sve to desilo vama. I vašoj deci. Oduzimanje, zamena pola, tajna adresa.
Makar zato da bi shvatili da ovde u Rusiji još uvek postoji šansa da se sve to izbegne.
Rusija je danas ostala poslednje ostrvo hrišćanstva, poslednja ograda porodice, poslednji čuvar i zaštitnik morala.
I danas, u ime svih postradalih od juvenilnih užasa Evrope i Zapada, ja sam ovde da bih zvonila u zvono nesreće. Ja vas ne molim da mi verujete. Molim vas da nas čujete. Nas, koji smo izgubili ono najvrednije što smo imali – rođenu decu. Možda su naše nade da ih vratimo – iluzorne. Ali je zato realna nada da ćete nas vi čuti i spasti se, da nećete izgubiti svoju decu.“
7 godina kasnije:
(Beograd.in)
